Bozidar Damjanovski

Damjanovski je pripadao mladoj generaciji umetnika u kojoj su bili Aleksandar Cvetković, Dragan Mojović i dr., a  koja je početkom osme decenije uspostavila ravnotežu između novih pojava vezanih za konceptualnu umetnost i slike u klasičnom smislu te reči. U slikarstvu Božidara Damjanovskog do danas je sačuvan taj paralelni odnos i veza s ostvarenjima starih ili klasičnih civilizacija, koja on u svojim delima doslovno citira, s jedne strane, a druge – s  aktuelnim značenjima i novim, ponekad neočekivanim i začudnim spojevima. Njegovu umetnost odlikuje izvanredna tehnička doteranost, savršena materijalizacija, dobro poznavanje uzora iz istorije umetnosti na koje se oslanja i koje koristi kao predloške za svoje nove kompozicije, kao i smelo „usvajanje“ prepoznatljivih dela stavljenih u ove kontekste.

Blistavu karijeru Božidara Damjanovskog omele su nesrećne zdravstvene okolnosti – s bolešću se uspešno nosio i u najtežim trenucima svoga života a pri tom nikada nije prestajao da se bavi slikarstvom i grafikom. Naprotiv, i uprkos teškom zdravstvenom stanju, što je uslovljavalo i teške materijalne prilike, on je redovno učestvovao u dobrotvornim akcijama i tako velikodušno pomagao i drugima u nevolji.

Želela bih da naglasim da je ime Božidara Damjanovskog svetla tačka na našoj umetničkoj sceni, kako zbog doslednosti u njegovoj umetničkoj praksi, tako i zbog izuzetne kolegijalnosti, humanosti i skromnosti koja ga odlikuje

 

Irina Subotić