Bozidar Damjanovski

…Božidara Damjanovskog ne treba ni predstavljati, niti njegovu izložbu otvarati, jer to je mala institucija srpskog likovnog savremenog stvaralaštva. Čovek u čijoj se biografiji nalazi, ne znam ni sam koliko nagrada. Teško ih je prebrojati. Jako mnogo izložbi. Ni jedne ozbiljnije Jugoslovenske, a tako ni Srpske likovne reprezentativne smotre u kojoj on nije učestvovao.

Dakle, čak jedna od vrlo važnih ličnosti.

Zašto?
Njegovo slikarstvo pleni pažnju stručnjaka i najšire publike.  Njegovo slikarstvo je prilično razumljivo, iako u suštini i nije. Njegova priča ili pripovest je lako formalno shvatljiva. On je uvek okrenut prema nekim starocivilizacijskim temama.

Zagledan je negde prema Asiriji, Vavilonu, Egiptu, prema Grčkoj i Vizantiji itd.

A onda u jednom trenutku kad on misli da se poigrava i da priča iz istorije, ubaci jedan deo iz surove realnosti, neko perce, neki akt ili bilo šta iz njegovog okruženja da nas premosti. Odjedanput, taj luk iz istorije vas vrati u sadašnjost i priča priču ovog vremena. To čini naravno, na jedan veoma plastičan, uverljiv način. Način na koji prosto pleni pažnju, i tu jeste poenta njegovog uspeha i njegove prohodnosti bilo gde da krene, i u stručne prostore i kod nas stručnjaka.

Dobitnik je uostalom i ugledne “Politikine” nagrade, čak 1981 god. To je jedna od mnoštva kojih se sećam.

Kratko, ima se šta videti. Svaki susret sa Bozidarom Damjanovskim samo je način da budete plemenitiji i bolji, pa prema tome družite se sa njegovim slikama…

Iz Predgovora za samostalnu izložbu, Kulturni centar – JPC 1994

 

Nikola Kusovac