Bozidar Damjanovski

Damjanovski bira i varira mit o trajanju vrste i prepliće ga sa prolaznošću, fizičkim nestajanjem. Zabeleške o davnim vremenima koje su do nas doprle koristi kao dokument i važan i nezobilazan.  S obzirom da je sjajan  crtač, da vlada izvanredno tehnikom realizacije slike, iz njegovih dela pleni lakoća i preciznost kazivanja.

Samo na prvi pogled može se pomisliti da je narativnost ono što veže pažnju: naprotiv – činjenice koje ističem su pre svega vizuelni simboli, zahtevaju od posmatrača jedinično projektovanje, prepoznavanje i na kraju zaključivanje. I tu je važan sloj u kojem pamćenje i spretnost uosećavanja nosi prevagu.

Tek tada se može shvatiti poetika ovog umetnika u kojoj jetkost smenjuje ironiju, patetika nepatvoreni optimizam. Ima skoro dečje čednosti u igri koju nam prezentira, na koju nas podseća i s kojom pokušava da nas prene iz letargije, stereotipije, ravnodušnosti. Lično, veoma mi je drago što su sredstva upotrebljena, pre svega likovna, slikarska. Što je u pitanju uspešno otkrivena jednostavnost. Ma koliko izgledalo da je metod citata usmeren ka znanju, da se na njemu razvija razumevanje slikarstva Božidara Damjanovskog, ostaje utisak da se i bez tačnog tumačenja može doći do suda i ličnog opredeljenja.

– Na prvi pogled izgleda kao da u stvaralaštvu Damjanovskog nema strasti. Ali,to je samo na prvi pogled.

U njegovim radovima je prisutno mnogo strasti, mnogo ironičnog je u svemu što je on osmislio.

 A upravo je to ono klasično pitanje: da li je Domije voleo svoje buržuje kada ih je slikao onako debele sa nosevima poput kljunova nekih ptičurina…Sigurno da ih je voleo, jer se ne bi njima bavio. Božidar Damjanovski ne ironiše zbog toga što hoće da zbuni. Damjanovski to što zna da crta nije samo veština koja je u onom kolopletu između oka, ruke i duha. Ne.To je nešto više. To je problem jednog izuzetnog razmišljanja, pronicanja u onostrano, jer nijedna od njegovih slika se ne može tek tako prepričati. Može, ali sa mnogo, mnogo reči.

Lakše je da je osećanjem vratite u aktuelnost, u sadašnjost.

 

Bratislav Ljubišić

13.jul 1994